U nedelju, 9. novembra, Ljubljana je svedočila događaju koji je bio mnogo više od puke proslave jubileja. Svečana akademija povodom 30 godina rada Saveza srpskih društava Slovenije (SSDS) bila je čas istorije, kulture i opstanka – demonstracija zrelosti i neupitnog dostojanstva.
Ovo više nije samo zbir entuzijastičnih inicijativa; SSDS je danas temelj.
Veče za pamćenje: Program sa dušom
Pred više od 400 posetilaca, osetila se atmosfera kakve se ne bi postideli ni najviši državni protokoli. Ali, nije to bila raskoš, već kvalitet i duša utkani u svaki trenutak programa.
Videli smo:
- Udružene ansamble SSDS-a: Ples i pesma kao živa riznica nasleđa.
- Crkveni hor parohije u Ljubljani: Snažni glasovi koji su oplemenili atmosferu.
- Solo pevačica Klara Kovačič i orkestar “Frula mira”: Autentičnost narodne muzike.
- Guslar Zoran Milović i recital Dragane Kuzmanović: Reč i epika kao čuvari pamćenja.
Bio je to mozaik koji je poslao jasnu poruku: Kultura je naša najčvršća linija odbrane identiteta.
Priznanje u srcu prestonice
Dostojanstvo događaja potvrdili su i uvaženi gosti, čije je prisustvo dalo zvanični pečat proslavi:
Njegova ekselencija ambasador g. Ivo Vojvodić (Republika Srbija), Prvi savetnik g. Aleksandar Stamatović, paroh g. Aleksandar Obradović, poslanica u Parlamentu ga. Sandra Gazinkovski…
Ipak, poseban trenutak, onaj koji zaista vredi istaći, bio je kada je g. Dejan Crnek, zamenik gradonačelnika Ljubljane, u ime Gradske opštine uručio SSDS-u posebno priznanje.
To je više od protokola. To je javno, glasno priznanje da je SSDS, zahvaljujući trudu i radu svojih članova, postao neizostavni deo multikulturalnog tkiva slovenačke prestonice.
Koliko je volje, truda i ljubavi utkano u protekle tri decenije, teško je izbrojati. Ali, tog 9. novembra, kada su se spojili igra, pesma i priznanje, shvatili smo da je rezultat toga nešto zaista neopisivo – živo i ponosno srpsko nasleđe u srcu Slovenije.
Neka nam je srećan i blagosloven put i u godinama koje dolaze. Na mnogaja ljeta!
